Karlov most (češ. Karlův most) predstavlja najstariji očuvani praški most, koji je podigao kralj Karlo IV (1346—1378), 1357. godine. Autor projekta je navodno bio majstor Oto. Vekovima je most bio najvažnija komunikacija koja je povezivala praške gradove na obe obale Vltave. Po redu je četvrti kameni most u Čeha, nakon Juditinog, piseckog i rudnickog.
Karlov most je izgrađen na mestu prethodnog, Juditinog mosta koji je srušen 1342. Izgradnja novog mosta je započeta 1357. pod pokroviteljstvom Karla IV a završen je 1402. godine. Do izgradnje mosta Franje I, 1841. godine, bio je jedini most preko Vltave.
Zvanično je nazvan Karlov most 1870, a do tada se nazivao Praški most ili Kameni most.
Праг је основан у IX-ом веку по доласку Словена у Чешку, и брзо је постао седиште њених краљева, од којих ће неки достићи царски положај у изборном Светом римском царству. На тај начин, Праг је у неким периодима био престоница целог царства.
Град је достигао свој зенит у време владавине Карла IV, који је изградио Карлов мост, Катедралу Светог Вита, прву готичку катедралу у Централној Европи, у априлу 1348. основао је Карлов универзитет, један од првих универзитета северно од Алпа, и проширио град ка истоку и југу. Дана 3. априла 1347, потписао је декрет о највећем средњевековном урбанистичком подухвату у Европи, који ће променити демографску слику Прага. Одлучио је да уједини разна насеља и створи „Нови град“. Овај град је настао на окуци реке Влтава, заштићен тврђавама Старог града, са геометријски пројектованим улицама. Године 1355, Праг је постао престоница Царства. Последње године владавине Карла IV, 1378, Праг је имао 40.000 становника и био један од највећих градова Европе.
Као културни и економски центар Чешке, Праг је привлачио многе чувене уметнике и научнике, као: Јана Хуса, Франца Кафку, Бохумила Храбала, Волфганга Амадеуса Моцарта, Антоњина Дворжака, Вацлава Хавела, Алберта Ајнштајна.
Вековима Праг је био мултиетнички град, са чешким, немачким и јеврејским становништвом. После немачке окупације у Другом светском рату (1939), велика већина јевреја је нестала у холокаусту. Грађани којима је немачки језик био матерњи, а који су представљали већину до 19. века, протерани су после рата.